Naši sagovornici su bili Dragan Zelić, predsednik Sindikata u JKP Graditelj i višedecenijski radnik ovog preduzeća, kao i direktor, Miloš Jovanović.

Život je namestio da ovaj razgovor radimo upravo dan nakon havarije u toplani, tako da je bilo nemoguće izbeći to kao temu u razgovoru, ali cilj nam je bio da čujemo na koji način o Graditelju, njegovoj ulozi i značaju u našoj opštini razmišljaju i govore jedan radnik, onaj koji je ugradio svoju karijeru u ovo preduzeće i drugi, direktor koji je uvek tu da primi pohvale, ali je tu i da bude na meti kritičara, jer on je na čelu preduzeća i njegova odgovornost za poslovanje je u skladu sa funkcijom koju obavlja.

Evo razgovora koji smo vodili tokom prepodneva u prostorijama JKP GRADITELJ:

Na starim fotografijama su nekadašnji radnici računovodstva, pikado tim JKP Graditelj koji je zabeležio niz pobeda na Komunalnim igrama, tu su i odžačari osamdesetih godina i radnici koji su radili na izgradnji vodovoda početkom sedamdesetih godina prošlog veka. 

Ovaj medijski prilog je deo projekta "Misli globalno - radi lokalno" koji je finansijski podržan od strane opštine Srbobran. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Njena ukupna dužina je 109 km. Još jedan podatak koji deluje neverovatno, a ne izgleda tako, ona je najduža reka koja u celosti teče kroz Vojvodinu. Formira se od nekoliko potoka u oblasti Subotičke peščare, pri granici sa Mađarskom.

Njena ukupna dužina je 109 km. Još jedan podatak koji deluje neverovatno, a ne izgleda tako, ona je najduža reka koja u celosti teče kroz Vojvodinu. Formira se od nekoliko potoka u oblasti Subotičke peščare, pri granici sa Mađarskom.

Krivaja prvobitno teče pravcem sever - jug pored sela Malog Beograda i Zobnatice.

Tu je reka veštački pregrađena, pa je obrazovano 5,5 km dugo Zobnatičko jezero. Nizvodno od jezera reka teče kroz Bačku Topolu.

MOST NA ULASKU U SRBOBRAN IZ PRAVCA FEKETIĆA

Krivaja protiče valovitim predelom pored Malog Iđoša, Lovćenca i Feketića. Ulaskom u atar opštine Srbobran, Krivaja počinje izrazito da krivuda stvarajući brojne meandre, što je verovatno i dalo ime ovoj rečici. 

Krivaja ulazi u srbobranski atar zapadno od samog naselja i spušta se iz pravca severa na svega oko kilometar od Velikog bačkog kanala, ali se ne uliva u njega na tom mestu, već se ponovo podiže prema severu tako da svojim brojnim meandrima opasuje Srbobran sa severa i istoka, ali i protiče kroz njega menjajući svoj tok za celih 180° više puta se približavajući kanalu i potom opet menjajući tok ka severu.

MOST PREKO KRIVAJE NA UŠĆU U VELIKI BAČKI KANAL - nekad se to zvalo TURINSKA REKAVICA. Ovde je postojala vodenica kao i na Rekavici u Srbobranu.

Konačno se uliva u Veliki bački kanal na potezu između Srbobrana i Turije na nadmorskoj visini od 76 m sa ukupnom dužinom toka kroz srbobranski atar od oko 20 kilometara. Na taj način je Srbobran gotovo sa svih strana opasan vodom Krivaje i Velikog bačkog kanala i predstavlja gotovo ostrvo sa svega jednim kilometrom suvozemne veze na zapadu prema Vrbasu. Ovakav prirodni položaj Srbobrana i tok rečice Krivaje će znatno uticati na istorijska dešavanja u 19. veku.

MOST U PRODUŽETKU PREKOG PUTA nedaleko od magistralnog puta Srbobran - Feketić

Danas je reka Krivaja u svom toku kroz Srbobran široka ne više od 20 metara, ali s obzirom na to da je predstavljala nepremostivu prepreku za mađarsku vojsku u revoluciji 1848/49. godine i sigurnu odbranu naselja tako da su utvrđenja građena samo na mostovima, izvesno je da je ranije bila daleko ozbiljniji vodeni tok i barsko područje veoma bogato vodom. U istorijskim spisima između ostalog nazivala se „Duboka bara”, „Potok bara”, „Krivajski rit” (mađ. Krivaja rét), a na pojedinim mestima se toliko razlivala da je izgledala kao jezero — u literaturi postoje nazivi „Okruglo jezero” (lat. Bajsa Lacus, mađ. Kerek-tó), „Krivudavo jezero” (mađ. Kanyargós tó) itd. Krivaja je danas potpuno obuzdana rečica, a tome doprinosi i sistem akumulacionih jezera koji je izgrađen na Krivaji kod Zobnatice, i na njenim pritokama kod Skendereva, Krivaje i Panonije. 

REKAVICA U SRBOBRANU

Nažalost, slično kao i kod Velikog bačkog kanala, i Krivaja je vrlo zagađena ispuštanjem industrijskih otpadnih voda u Bačkoj Topoli i opštini Mali Iđoš, kao i osoke sa farme svinja u srbobranskoj opštini. Dodatni problem predstavlja neumereno korišćenje rečice za navodnjavanje, kao i ispiranje pesticida i veštačkih đubriva sa okolnih njiva, tako da se Krivaja puni organskim i neorganskim talogom koji ga zatrpava i sprečava otok vode. Da bi se to ispravilo, vodoprivredne organizacije zadužene za održavanje (JVP Vode Vojvodine”) bagerima sistematski svake dve - tri godine vade mulj i izvlače ga na obalu. Međutim, takvo izmuljavanje je sekundarno rešenje, namesto primarnog, da se reka ne zagađuje. Tokom ovakvog izmuljavanja koje služi da reku spasi od indirektnog umiranja, direktno se uništava njen živi svet, tako što se na obalu zajedno sa muljem izvlače zaštićene vrste vodenog sveta.

MOST PREKO KRIVAJE KOD NEKADAŠNJE KLANICE

Upravo da bi se predupredio ovaj problem, radi se na izgradnji crpne stanice kojom bi se voda iz Velikog bačkog kanala upumpavala u Krivaju na mestu gde je njeno korito najbliže kanalu prema Vrbasu. Ovim bi se dugoročno rešio problem taloženja mulja povećavanjem protoka vode, a takođe se zajedno sa ekološkim udruženjima iz Srbobrana vodi računa o sprečavanju zagađenja Krivaje.

PEŠAČKI MOST NA REKAVICI PORED PUTA UL. 19.OKTOBRA

Pripremajući ovaj medijski prilog obratili smo se pismeno JKP Vode Vojvodine sa pitanjem:

Da li bi ste mogli da nam pošaljete informaciju o projektu spajanja Velikog Bačkog kanala i Krivaje? Dokle se stiglo sa radovima i koji su benefiti za građane opštine Srbobran u vezi sa tim projektom? Takođe, da li možete da nam odgovorite kada bi moglo da se očekuje da počne prebacivanje vode iz Velikog Bačkog kanala u Krivaju? 

Na žalost nismo dobili nikakav odgovor.

Podsetićemo, u junu pre dve godine postojalo je obećanje da bi ovaj kapitalni projekat spajanja Velikog Bačkog kanala i Krivaje trebao da bude u funkciji do kraja 2023.godine, akumulacija napunjena i da će u 2024. svi problemi sa vodostajem Krivaje biti rešeni, odnosno da će poljoprivrednici dobiti priliku za navodnjavanje 6.000 hektara obradive zemlje.

Kako je polovinom 2023.godine saopšteno ovaj projekat se finansira iz Abu Dabi fonda, u vrednosti od 2,9 miliona evra. Akumulacija treba da se puniti vodom iz kanala DTD Bečej – Bogojevo preko nove crpne stanice sa potisnim cevovodom, koja se gradi u okviru projekta izgradnje podsistema "Srbobran".

Svojevremeno je na Krivaji postojala vodenica, i da bi se omogućio stalan i visok vodostaj za njen rad, izgrađena je betonska pregrada u obliku srca. Taj deo se zove Rekavica i tu je Krivaja najdublja i najšira na svom toku kroz Srbobran i upravo  je to bilo omiljeno mesto za kupanje i pecanje starijim generacijama.

OSTACI NEKADAŠNJE VODENICE NA REKAVICI

Reka Krivaja je nešto što smo dobili na korišćenje i prema njoj bi smo morali da se ponašamo odgovorno i da kontinuirano ulažemo u nju kako bi smo je generacijama koje dolaze ostavili u boljem stanju nego što je sada. 

Ona to zaslužuje. To je jedan od žila kucavica u našoj opštini i ne smemo dozvoliti da "srce" prestane da kuca, a dešavalo se...

MOST NA RAJČURU

MOSTIĆ KOD NEKADAŠNJE VODENICE

SEKSEROVA ĆUPRIJA

KALVARIJA

ULICA 19.OKTOBRA

Ovaj medijski prilog je deo projekta "Misli globalno - radi lokalno" koji je finansijski podržan od strane opštine Srbobran. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Po prvi put Udruženje ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca, koje je osnovano pre dve godine organizovalo je Kup u sportskom ribolovu. Pecalo se na plovak, a prijavljeno je ukupno 17 takmičara. Pored domaćina bili su tu pecaroši iz Somb...]]>  

Po prvi put Udruženje ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca, koje je osnovano pre dve godine organizovalo je Kup u sportskom ribolovu. Pecalo se na plovak, a prijavljeno je ukupno 17 takmičara. Pored domaćina bili su tu pecaroši iz Sombora, Rume, Bačke Topole, Novog Kneževca, Vrbasa...

- Zadovoljni smo odzivom takmičara, a nadam se da su i učesnici zadovoljni. Zahvaljujem se svima koji su nam pomogli, a pre svega lokalnoj samoupravi sa predsednikom Debeljačkim na čelu, kao i Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova koji su nam pružili podršku, kazao je Mladen Mrkšić, predsednik Udruženja iz Srbobrana u ime organizatora takmičenja.

Prvo mesto osvojio je Tihomir Nemeš iz Sombora, drugo mesto pripalo je domaćoj takmičarki Ištvan Franciški, a treći je bio Milan Milošević iz Vrbasa. Pobednik je za nekoliko sati pecanja uspeo da u mrežu stavi nešto preko 4.5 kg ribe.

U nedelju je održano još jedno takmičenje, ali je ovaj put organizator bilo Udruženje sportskih ribolovaca iz Srbobrana "Šaran 025". Na stazu koja je bila sa desne strane kanala izašlo je u ranim jutarnjim satima 14 ekipa koje su pecale u parovima i to u dve etape od 9 do 12 i od 13 do 16.00h. Među takmičarima su bili sportski ribolovci iz Ade, Krčedina, Sremskih Karlovaca, Bačkog Petrovog Sela, a učestvovala je i reprezentativka, učesnica poslednjeg svetskog prvenstva, Marija Lukić iz Kovina.

U SOMBORU OTVORENA IZLOŽBA FOTOGRAFIJA VELIKOG BAČKOG KANALA

U SUBOTU 18.10. u Somboru u Zmaj Jovinoj ulici ispred Muzeja Podunavskih Švaba u subotu je otvorena izložba najboljih fotografija Velikog bačkog kanala koje su pristigle na foto konkurs u okviru projekta Hydro Heritage Cities (Gradovi hidro-nasleđa). Izložbu su otvorili Dragana Siljanović Kozoderović, vođa projekta Hydro Heritage Cities u Somboru i Branko Radojičić, predsednik FKVK „Rada Krstić”.

Realizaciju konkursa i organizaciju izložbe sproveo je Foto kino i video klub „Rada Krstić“. Na konkurs je pristiglo 347 fotografija od 99 autora. Stručni žiri u sastavu Ištvan Virag, predsednik i članovi Branko Milešević i Branko Radojičić je izabrao 31 fotografiju od 28 autora. Prvo mesto i novčana nagrada od 25.000 dinara pripalo je Milanu Đurđeviću.

Drugo mesto, uz novčanu nagradu od 20.000 dinara dodeljeno je Danijelu Zovku, a treće mesto i 15.000 dinara je osvojio Franja Menrat.

Žiri je dodelio i pet pohvala sa novčanom nagradom od 10.000 dinara, koje su pripale: Ani Đikić, Katarini Lalić, Vesni Refle, Dejanu Bačiću i Ivanu Pandeku. Uručene su i pohvale organizatora Milici Vujačić, Milici Turkić, Saši Laliću, Nikoli Tucakovu i Veljku Maksiću.

Nedavno je osvanula vest da su Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine i Pokrajinska vlada za Park prirode Beljanska bara kraj Turije izdvojili 700.000 dinara za rekonstrukciju drvenih elemenata eko učionice i nabavku i postavljanje drvenih elemenata za uređenje priobalja.

Prošetali smo Beljanskom i prvi utisak je da je Staza zdravlja u funkciji. Prohodna je za pešake i bicikliste. Pokošena je trava, tako da može lako da se hoda ovom stazom širine 2 m i ukupne dužine 4,2 km. 

Ono što ostavlja loš utisak je činjenica da se po svemu sudeći poslednjih godina nije vodilo računa o kultivizaciji rita. Trska je potpunom ogradila Beljansku, tako da se praktično voda sa obale ne vidi, osim na nekoliko mesta i to sa osmatračnice, mosta koji je u prilično lošem stanju i na ušću Beljanske u Veliki Bački kanal. 

Što se tiče smeća ima ga, ali ne previše. Doduše, ne čudi, mesta za pecanje više zbog bujanja trske gotovo da ni nema, pa nema ni potencijalnih pecaroša koji bi ostavljali smeće. Naišli smo na nekoliko mesta sa smećem, ali to je zaista zanemarljivo u odnosu na dužinu staze. 

Ono što takođe ostavlja utisak je loš i zapušten mobilijar. Naime drvene klupe koje su se nalazile sa istočne i zapadne strane Beljanske u neposrednoj blizini vode i Staze zdravlja su neupotrebljive. Naime, nalaze se u potpunom okruženju šiblja i trske. Ove sa zapadne strane se još i vide, ali klupe koje su bile deo odmorišta sa istočne strane obale više ne postoje, odnosno nema ni odmorišta, sve je zaraslo u trsku.

Iako je bilo izuzetno lepo vreme za šetnju, sreli smo samo jednog rekreativca, koji nam je rekao da dođe s vremena na vreme da uživa u tišini prirode, jednog psa koji je dok mu se nismo približili bio zaokupljen "razbucavanjem" kotura toalet papira koji se od nekud stvorio na stazi i videli smo par labudova, kao i fazana, a jedan je uspeo nekako da se nađe u našem objektivu. Nisu bili raspoloženi za društvo. Pecaroša nema...

Šetnja Stazom zdravlja je i pored svega izuzetna. Zaista odiše dahom prirode, Deluje prilično divlje, pa ukoliko ste plašljivi ne preporučujemo da šetate sami, ali svakako ako volite cvrkut ptica, zeleno okruženje i prisustvo vode u blizini iskoristite slobodno vreme ponekad i prošetajte Stazom zdravlja na Beljanskoj bari. 

Eko učionicu nismo fotografisali. Stvarno nije za slikanje. Možda ovih 700.000 rsd sa početka teksta pomogne da se upristoji. I da... ima i ovo:

Međutim kada očitate barcode dobijete nažalost ovo:

Zato evo nekih podataka koji svakako oslikavaju vrednost koju imamo kao stanovnici opštine Srbobran a koja je poverena Vodama Vojvodine na upravljanje. 

Beljanska bara nalazi se u centralnoj Bačkoj, na prostoru gde se reka Krivaja uliva u Veliki bački kanal. Nastaje od nekoliko plitkih dolova koji se sastaju tri kilometra severno od Starobečejskih salaša, zatim teče u pravcu jugozapada usecajući bačku lesnu terasu. Neposredno kod svog ušća, približava se Krivaji na udaljenosti od 400 m, zatim teče paralelno sa njom, a na kraju se obe ulivaju u Veliki bački kanal kod Turije.

Beljanska bara je u velikoj meri sačuvala svoj nekadašnji izgled, plitko i vijugavo korito sa oko petnaestak meandara dužine 39 km. Najveća izmerena dubina vode je 2,8 m, dok se godišnje kolebanje nivoa vode kreće od 30 do 40 cm. Providnost vode je mala, u donjim delovima toka je sivozelena, a u nekim delovima čak i sivomrka. Tokom jakih zima, bara mrzne, a može se formirati ledeni sloj debljine i do 30 cm. Svake dve, tri godine podzemni gasovi izbijaju na površinu, te dolazi do masovnog uginuća ribe. No, ipak je riblji fond na zadovoljavajućem nivou, jer nema otpadnih voda iz industrijskih postrojenja. Od 1964. godine, Beljanska bara je regulisana na dužini od 16 km, što omogućava bolje slivanje vode iz okolnih dolova i depresija. Prostire se na teritoriji opština Srbobran i Bečej, a najveći deo bare je pod vlasništvom JVP „Vode Vojvodine”.

Beljanska bara predstavlja značajno očuvano vlažno stanište, koje se može pohvaliti pojedinim retkim vrstama biljaka i životinja u vodenim i vlažnim staništima, zaštićenim na nacionalnom i međunarodnom nivou. Takođe, Beljanska bara se zbog svoje vrednosti, retkosti i značaja nalazi na Preliminarnoj listi Objekata hidrološkog nasleđa Srbije, u okviru četvrte grupe – bare, ritovi, mrtvaje i tresave. Zbog toga je 2011. godine deo Beljanske bare proglašen za park prirode, u kom su utvrđena dva režima zaštite: režim zaštite II stepena, površine 89,38 ha, i režim zaštite III stepena, površine 83,73 ha, što zajedno čini 173,12 ha ukupne površine parka prirode, dok zaštitna zona oko Parka prirode obuhvata površinu od 325,82 ha. 

U pogledu biljnog sveta bare, od nacionalno i internacionalno značajnih taksona, zabeleženo je 9 vrsta i 2 podvrste. Od toga su u Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta u kategoriji strogo zaštićenih navedene 3 vrste i jedna podvrsta:  Tabernemontanova zuka (Scirpus lacustris subsp. tabernaemontani),  barska paprat (Thelypteris palustris) i barska kopriva (Urtica kioviensis), a 5 vrsta je u kategoriji zaštićenih: iđirot (Acorus calamus), panonski zvezdan (Aster tripolium subsp. pannonicus), dve vrste mešinke (Utricularia australis i Utricularia vulgaris) i žabokrečina (Zannichellia palustris). Jedna vrsta, vodena paprat (Salvinia natans) navedena je u Dodatku I Bernske konvencije kao strogo zaštićena.

 Životinjski svet predstavljen je značajnim brojem vrsta, od kojih su mnoge zaštićene. Riblji fond čine 23 vrste riba iz 8 familija, a prema prvim dostupnim podacima o sastavu ihtiofaune u Beljanskoj bari iz 1960-ih godina zabeleženi su: šaran, grgeč, karaš, linjak, crvenperka, beloperka, deverika, štuka, smuđ, manjov i retki primerci soma.  Sa liste Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta, u Beljanskoj bari je zabeleženo čak 11 vrsta: među strogo zaštićenim vrstama nalaze se zlatni karaš (Carassius carassius), linjak (Tinca tinca) i čikov (Misgurnus fossilis), dok su sa spiska zaštićenih vrsta prisutne štuka (Esox lucius), deverika (Abramis brama), crnooka deverika (Abramis sapa), bucov (Aspius aspius), šaran (Cyprinus carpio), som (Silurus glanis), grgeč (Perca fluviatilis) i smuđ (Sander lucioperca).

Zabeleženo je i sedam vrsta vodozemaca i pet vrsta gmizavaca, od kojih su prema Pravilniku strogo zaštićene vrste:  barska kornjača (Emys orbicularis),  belouška (Natrix natrix), mali mrmoljak (Lissotriton vulgaris), crvenotrbi mukač (Bombina bombina), zelena krastača (Pseudepidalea viridis) i kreketuša (Hyla arborea). Zaštićene vrste koje se sreću su: zelena žaba (Pelophylax kl. esculenta), mala zelena žaba (Pelophylax lessonae) i velika zelena žaba (Pelophylax ridibundus).

Beljanska bara predstavlja važno stanište za nekoliko vrsta ptica: modrovoljka (Cyanecula svecica), sivi barski petlić (Zapornia parva) i brkata senica (Panurus biarmicus). Registrovano je 136 vrsta, od kojih je 71 vrsta strogo zaštićena, 51 vrsta se nalazi na SPEC listi (Species of European conservation concern – vrste značajne za zaštitu u Evropi),  a 32 vrste zahtevaju posebne mere staništa – Emerald područje. Zabeleženo je 8 vrsta čaplji, naročito purpurne čaplje (Ardea purpurea) čija je kolonija do skora postojala, ali je više nema, zatim patke njorke (Aythya nyroca), kao i malog vranca (Phalacrocorax pygmeus), koje se nalaze na Svetskoj Crvenoj listi. Primećene su i jedinke modrovoljke (Luscinia svecica), veoma retke vrste, koje u Srbiji ima od 500 do 730 parova. 

Faunu sisara čine vrste koje su vezane za život u vodi ili u njenoj blizini. Među bubojedima, zabeleženo je prisustvo ježa (Erinaceus concolor), krtice (Talpa europaea), kao i vodene rovčice (Neomys fodiens) koja je strogo zaštićena vrsta.

Od životinja iz reda glodara, primećeni su bizamski pacov (Ondatra zibethica), vodena voluharica (Arvicola tererestris), poljska voluharica (Microtus arvalis), kućni miš (Mus musculus) i sivi pacov (Rattus norvegicus).

Iz reda zveri, primećen je jazavac (Meles meles), tvor (Mustela putorius) i lasica (Mustela nivalis) koja je strogo zaštićena vrsta. Porodica pasa zastupljena je sa dve vrste: široko rasprostranjenom lisicom (Vulpes vulpes) i sve brojnijim šakalom (Canis aureus). Vidra (Lutra lutra) je strogo zaštićena vrsta u Srbiji, a prema IUCN kategorizaciji, označena je kao ranjiva, a njena populacija je stabilna u Beljanskoj bari. Od lovne divljači, registrovani su zec (Lepus europaeus), srna (Capreolus capreolus) i divlja svinja (Sus scrofa) u manjem broju, a lovno područje pripada teritoriji lovišta „Bečejski salaši” i LU „Turija”.

Nema mesta sa snažnijim potencijalom za razvoj seoskog i eko turizma od onog koje nudi Park prirode Beljanska bara i njegova okolina. Na jednom mestu, u oazi mira koji sa sobom nose i njime odišu velike vodene površine i vojvođanska ravnica, susreću se fantastičan ambijent za odmor, uživanje u čistoj prirodi, uslovi za aktivno vreme u lovu, ribolovu, rekreaciji i drugim aktivnostima. Eko turizam se sve više razvija, pa je 2013. godine u Parku prirode Beljanska bara otvorena Eko-učionica, koja i danas okuplja učenike iz lokalnih škola. Takođe, uz levu i desnu obalu prvog od tri bazena (gledano od ušća uzvodno) koji čine celinu Parka prirode, 2015. godine izgrađena je Staza zdravlja širine 2 m i ukupne dužine 4,2 km. Nalazi se na prostoru koji je pod režimom zaštite III stepena i edukativno-rekreativnog je karaktera. 

Ovaj medijski prilog je deo projekta "Misli globalno - radi lokalno" koji je finansijski podržan od strane opštine Srbobran. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.