SRCE NE SME DA STANE!

 

Njena ukupna dužina je 109 km. Još jedan podatak koji deluje neverovatno, a ne izgleda tako, ona je najduža reka koja u celosti teče kroz Vojvodinu. Formira se od nekoliko potoka u oblasti Subotičke peščare, pri granici sa Mađarskom.

Krivaja prvobitno teče pravcem sever - jug pored sela Malog Beograda i Zobnatice.

Tu je reka veštački pregrađena, pa je obrazovano 5,5 km dugo Zobnatičko jezero. Nizvodno od jezera reka teče kroz Bačku Topolu.

MOST NA ULASKU U SRBOBRAN IZ PRAVCA FEKETIĆA

Krivaja protiče valovitim predelom pored Malog Iđoša, Lovćenca i Feketića. Ulaskom u atar opštine Srbobran, Krivaja počinje izrazito da krivuda stvarajući brojne meandre, što je verovatno i dalo ime ovoj rečici. 

Krivaja ulazi u srbobranski atar zapadno od samog naselja i spušta se iz pravca severa na svega oko kilometar od Velikog bačkog kanala, ali se ne uliva u njega na tom mestu, već se ponovo podiže prema severu tako da svojim brojnim meandrima opasuje Srbobran sa severa i istoka, ali i protiče kroz njega menjajući svoj tok za celih 180° više puta se približavajući kanalu i potom opet menjajući tok ka severu.

MOST PREKO KRIVAJE NA UŠĆU U VELIKI BAČKI KANAL - nekad se to zvalo TURINSKA REKAVICA. Ovde je postojala vodenica kao i na Rekavici u Srbobranu.

Konačno se uliva u Veliki bački kanal na potezu između Srbobrana i Turije na nadmorskoj visini od 76 m sa ukupnom dužinom toka kroz srbobranski atar od oko 20 kilometara. Na taj način je Srbobran gotovo sa svih strana opasan vodom Krivaje i Velikog bačkog kanala i predstavlja gotovo ostrvo sa svega jednim kilometrom suvozemne veze na zapadu prema Vrbasu. Ovakav prirodni položaj Srbobrana i tok rečice Krivaje će znatno uticati na istorijska dešavanja u 19. veku.

MOST U PRODUŽETKU PREKOG PUTA nedaleko od magistralnog puta Srbobran - Feketić

Danas je reka Krivaja u svom toku kroz Srbobran široka ne više od 20 metara, ali s obzirom na to da je predstavljala nepremostivu prepreku za mađarsku vojsku u revoluciji 1848/49. godine i sigurnu odbranu naselja tako da su utvrđenja građena samo na mostovima, izvesno je da je ranije bila daleko ozbiljniji vodeni tok i barsko područje veoma bogato vodom. U istorijskim spisima između ostalog nazivala se „Duboka bara”, „Potok bara”, „Krivajski rit” (mađ. Krivaja rét), a na pojedinim mestima se toliko razlivala da je izgledala kao jezero — u literaturi postoje nazivi „Okruglo jezero” (lat. Bajsa Lacus, mađ. Kerek-tó), „Krivudavo jezero” (mađ. Kanyargós tó) itd. Krivaja je danas potpuno obuzdana rečica, a tome doprinosi i sistem akumulacionih jezera koji je izgrađen na Krivaji kod Zobnatice, i na njenim pritokama kod Skendereva, Krivaje i Panonije. 

REKAVICA U SRBOBRANU

Nažalost, slično kao i kod Velikog bačkog kanala, i Krivaja je vrlo zagađena ispuštanjem industrijskih otpadnih voda u Bačkoj Topoli i opštini Mali Iđoš, kao i osoke sa farme svinja u srbobranskoj opštini. Dodatni problem predstavlja neumereno korišćenje rečice za navodnjavanje, kao i ispiranje pesticida i veštačkih đubriva sa okolnih njiva, tako da se Krivaja puni organskim i neorganskim talogom koji ga zatrpava i sprečava otok vode. Da bi se to ispravilo, vodoprivredne organizacije zadužene za održavanje (JVP Vode Vojvodine”) bagerima sistematski svake dve - tri godine vade mulj i izvlače ga na obalu. Međutim, takvo izmuljavanje je sekundarno rešenje, namesto primarnog, da se reka ne zagađuje. Tokom ovakvog izmuljavanja koje služi da reku spasi od indirektnog umiranja, direktno se uništava njen živi svet, tako što se na obalu zajedno sa muljem izvlače zaštićene vrste vodenog sveta.

MOST PREKO KRIVAJE KOD NEKADAŠNJE KLANICE

Upravo da bi se predupredio ovaj problem, radi se na izgradnji crpne stanice kojom bi se voda iz Velikog bačkog kanala upumpavala u Krivaju na mestu gde je njeno korito najbliže kanalu prema Vrbasu. Ovim bi se dugoročno rešio problem taloženja mulja povećavanjem protoka vode, a takođe se zajedno sa ekološkim udruženjima iz Srbobrana vodi računa o sprečavanju zagađenja Krivaje.

PEŠAČKI MOST NA REKAVICI PORED PUTA UL. 19.OKTOBRA

Pripremajući ovaj medijski prilog obratili smo se pismeno JKP Vode Vojvodine sa pitanjem:

Da li bi ste mogli da nam pošaljete informaciju o projektu spajanja Velikog Bačkog kanala i Krivaje? Dokle se stiglo sa radovima i koji su benefiti za građane opštine Srbobran u vezi sa tim projektom? Takođe, da li možete da nam odgovorite kada bi moglo da se očekuje da počne prebacivanje vode iz Velikog Bačkog kanala u Krivaju? 

Na žalost nismo dobili nikakav odgovor.

Podsetićemo, u junu pre dve godine postojalo je obećanje da bi ovaj kapitalni projekat spajanja Velikog Bačkog kanala i Krivaje trebao da bude u funkciji do kraja 2023.godine, akumulacija napunjena i da će u 2024. svi problemi sa vodostajem Krivaje biti rešeni, odnosno da će poljoprivrednici dobiti priliku za navodnjavanje 6.000 hektara obradive zemlje.

Kako je polovinom 2023.godine saopšteno ovaj projekat se finansira iz Abu Dabi fonda, u vrednosti od 2,9 miliona evra. Akumulacija treba da se puniti vodom iz kanala DTD Bečej – Bogojevo preko nove crpne stanice sa potisnim cevovodom, koja se gradi u okviru projekta izgradnje podsistema "Srbobran".

Svojevremeno je na Krivaji postojala vodenica, i da bi se omogućio stalan i visok vodostaj za njen rad, izgrađena je betonska pregrada u obliku srca. Taj deo se zove Rekavica i tu je Krivaja najdublja i najšira na svom toku kroz Srbobran i upravo  je to bilo omiljeno mesto za kupanje i pecanje starijim generacijama.

OSTACI NEKADAŠNJE VODENICE NA REKAVICI

Reka Krivaja je nešto što smo dobili na korišćenje i prema njoj bi smo morali da se ponašamo odgovorno i da kontinuirano ulažemo u nju kako bi smo je generacijama koje dolaze ostavili u boljem stanju nego što je sada. 

 

Ona to zaslužuje. To je jedan od žila kucavica u našoj opštini i ne smemo dozvoliti da "srce" prestane da kuca, a dešavalo se...

 

MOST NA RAJČURU

MOSTIĆ KOD NEKADAŠNJE VODENICE

SEKSEROVA ĆUPRIJA

KALVARIJA

ULICA 19.OKTOBRA

Ovaj medijski prilog je deo projekta "Misli globalno - radi lokalno" koji je finansijski podržan od strane opštine Srbobran. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

 

Postavio: Administrator dana 2025.11.28

 

                                    

 

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!