SRBOBRANSKI BOEMI II
Srbobran je nekad bio ponosan na svojih 106 “bircuza”, gde se uvek dobro jelo i pilo, a noćni život uveseljavali razni orkestri. A kada bi dosadila kafanska atmosfera, život bi se prenosio na srbobranske salaše, posebno na Adžijin, gde je veselje trajalo po nekoliko dana. Fijakeri su “špartali” od salaša do grada, menjali se umorni svirači, gosti i devojke, bez kojih se nije mogla zamisliti ni jedna lumperajka.
Restoran “Balkan” bio je čuven po ruskim balalajkama, pogačicama i ćevapčićima tetka Kosane i tetka Sofije. Glavni gost bio je Čiča Gavanski, veleposednik i žitarski trgovac.
U “Balkanu” separe za ljubitelje 32 karte. Glavni klijenti u pokeru i “šlagi” Jefta Dragičević, advokat, doktor Steva Plačkov, Laza Gavanski, Rada Sivački i Uroš Jocić - Cucak.
Cucak je bio pravi majstor “šlage”. Kartajući se kupio je 21 lanac zemlje, napravio salaš na Kipovu i kupio nov “Ševrolet”. Redovno je pelješio srbobransku elitu. Najgore je prošao Steva Pavlov, koji je izgubio celokupno imanje, a zatim otišao da radi u policiju.
Primaš Jovica Jovanović sa svojim tamburašima nije napuštao Srbobran pune dve decenije. A zašto bi, kada su Srbobranci uvek bili dobri gosti. Najviše je svirao u kafanama “Korzo” i “Beograd”. Zahvaljujući izvanrednom glasu dobio je nadimak vojvodjanski Karuzo. Zbog Jovice su dolazili gosti iz Novog Sada, Bečeja, Sombora i Subotice, da uživaju u takvom tenoru, koji je madjioničarskom veštinom praznio džepove srbobranskih boema.
Najveseliji među njima su: Braca Pivnički-Miškela, Vasa Kojić, učitelj-Šaša, Laza Mudrinski-Džoa, Avram Krnjetin-Zec, koji je proćerdao salaš i zemlju, zatim Jevrem Manojlović, Toza Manojlović-Špica, Lesa Šijačić i još desetak drugih.
Od svih se izdvajao Braca Miškela. Znao je dva dana ići kroz “selo” sa muzikom, trezan, pevajući “serenade” devojkama.
U “Velikom Parizu” svirali su tamburaši Milana Kurjaka. U komšiluku lepa udovica Anka. Zapala za oko Miti Kaćanskom -Tani, koji je u dva mandata bio predsednik opštine. Tana je imao vodenicu - potočaru na Rekavici, koju je pre njega držao Natan - Jevrejin, trgovac farbar i prodavac na veliko vina i rakije.
Mita-Tana stoji pred “Velikim Parizom”, a Milan Kurjak otpeva:
“Daće Lala hiljadarku,
da poljubi tetka Anku”
Odmah se hiljadarka našla na čelu Kurjaka, a gazda Mita je uživao što je sve to iz prikrajka posmatrala Anka.
Hiljadarka velika ko kuća i za nju se, po kazivanju Ise Čobanova-Kikina, mogla na vašaru kupiti dobra krava.
Noćni život odvijao se u “Avali” gde je svirao ženski orkestar, a mogle su se naći i “garden-dame”, koje svoje goste brzo opelješe, pa od buđelara ostane samo futrola. I u kafani “Beograd” često je gostovao ženski orkestar iz Osijeka.
Kod “Zgode” svirala Mickova banda, kod Paje tamburaša-Šašina banda, a u kafani kod Toše Cvetnarova svirao je Mila Bečejac na violini-levom rukom. Svirali su oni i kod Tome Palikuće, Sternajića, u “Paorskom kolu”, Zanatlijskoj zadruzi.
Firanji je bio čuven po braći Habenjak, a kod Kiš Antala-igranke. Devojke igraju, a majke sede pored zidova, čekaju da se kolo završi, pa onda devojku prati momak, a majka pazi na svaki pokret mladih.
Kafana kod Sternajića bila je čuvena po gajdašu Božin Stevanu-Lalici. A svirali su i gajdaši Pera Sivački-Bača, Djura Maksimović i Joca Zotin. Svirali su po celu noć za voz slame, ogrizine ili za saćuru pasulja.
Srbobranski boemi, umorni od noćne “vandrovke”, odlazili su na letnje kupatilo, koje je držao u zakup Laza Ivanov-zvani “tatek”, da se rashlade i pripreme za nove sedeljke.
Milenko Genčić (1929 - 2001)
| Postavio: Administrator dana 2017.11.06 |
Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!
Prijavi se
