Pored internacionalnog puta E – 5  od Srbobrana prema Novom Sadu, tačno preko puta Staklene bašte, udaljenom oko sto metara,  nalazila se “Šunka baza“ koja je tokom 4 godine II Svetskog rata, od 1941. do 1944. godine ostala neotkrivena.

Priča iz Srbobrana između dva Svetska rata koja od zaborava skriva legendu o čuvenim brkovima birtaša Žarka Piroškog i ponude koju nije mogao da odbije od povratnika iz Amerike, gosta njegove kafane, Amerikanca - Dine Terzića...

Evo jedne od priča o Jovanu Tutorovu,poznatijem kao Deda Vruća. Nosi naziv Sveti Toma, a priču je u svom dugogodišnjem spisateljskom radu zabeležio Milenko Genčić.

Mnogi Srbobranci znaju gde je nekad bila Vrućina škola. U Tuku. Kada je izgrađena  pre više od sto godina u njoj je živeo Jovan Tutorov,koji je dobio naziv Vruća, kasnije Deda Vruća, pa je i sama škola dobila naziv Vrućina jer je on u njoj radio kao poslužitelj.

Ovo je priča o jednoj Srbobranki koja je povrćaj duga ostvarila putem vojnog Suda u Segedinu 1750.

Pre tačno 100 godina došao je u posetu Srbobranu u to doba regent Aleksandar Karađorđević. Ovo je priča Milenka Genčića o toj čuvenoj poseti i kako je Paja Šeguljev Čika, dobio još jedan nadimak na večeri koju je u čast regenta priredio, u to vreme jedan od najbogatijih Srbobranca Stevan Dunđerski.

Ovo je priča o Đuri Somborcu koji je 1932. godine otvorio prvi ženski salon i njegovom prvom komšiji, berberinu Proki Gavanskom.

Svake godine 12.jula Srbobran zablista. Poseban je to dan kad se Srbobranci uparade, dočekuju goste i prepričavaju se priče iz prošlosti, sreću se prijatelji koji se dugo nisu videli i svi su dobro raspoloženi. U Srbobranu je slava...

Nakon doseljavanja pod Patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem 1690. godine u Vojvodinu, nove doseljenike Austrija koristi za čuvanje granica od upada turske vojske. Obrazovana je Potisko-pomoriška granica, koju su sačinjavali u najvećoj meri Srbi. Kao čuvari granice dobijali su posebne privilegije. Upravo o privilegijama priču je zabeležio Milenko Genčić, a saznajemo i koje su to familije iz tog vremena ostale do današnjih dana u Srbobranu...

U seriji kratkih priča koje nam je u ostavštinu ostavio Milenko Genčić jedan od retkih hroničara zbivanja u Srbobranu tokom dvadesetog veka danas donosimo pet kratkih anegdota. U dve je glavni lik Iva moler sa Vašarišta, u dve čuveni Radica Belić - Ujkica, a u jednoj Aleksa Rus, konobar u kafani kod Svaštara na Begluku.

Evo priče o Deda Vrući, koji je bio poznat u svoje vreme po muškoj lepoti, ali i po pravom majstorstvu za igranje karata. Priču zabeležio Milenko Genčić

Milenko Genčić, beležio je bisere sa srbobranskog šora. To su anegdote u kojima se provlači tajanstvenost, nedopuštena misao i čovekova potreba da duši da oduška. Zanemarena književna vrsta, anegdota je bila i ostala večna tajna o jednoj ličnosti, nesvakidašnjem dogadjaju i baš u tome leži njena draž. Ona se prenosi sa kolena na koleno, od usta do usta, često puna humora i duhovitosti. Evo priče Milenka Genčića o poznatom obućarskom majstoru, Velji Šijačiću...

Danas donosimo još jednu lovačku priču Milenka Genčića, novinara, hroničara događaja u našoj opštini tokom dvadesetog veka. Šta se desi kad se pravda potraži putem Opštinskog suda u Srbobranu (ne postoji više), u priči koja sledi:

Ova priča nas vodi u 1941.godinu, a zapisao je Milenko Genčić, hroničar i jedan od onih koji su svojim radom i vrsnim novinarskim perom obeležili dvadeseti vek u našem Srbobranu. Idemo u kafanu Korzo koja je bila nekad na mestu gde se danas nalazi park, naspram zgrade opštine.

Nekad je u Srbobranu postojalo poljoprivredno imanje Crvena zastava.Međutim  silom  prilika ono je pripojeno poljoprivrednom dobru Bratstvo-Jedinstvo u Bečeju, a Srbobran je ostao kraći za 2.267 hektara najplodnije bačke ravnice. Priču koja sledi zabeležio je Milenko Genčić .

Srbobran je nekad bio ponosan na svojih 106 “bircuza”, gde se uvek dobro jelo i pilo, a noćni život uveseljavali razni orkestri. A kada bi dosadila kafanska atmosfera, život bi se prenosio na srbobranske salaše, posebno na Adžijin, gde je veselje trajalo po nekoliko dana.

Donosimo još jednu zanimljivu priču Milenka Genčića. Evo priče o prvom javnom kupatilu na Velikom bačkom kanalu ,a nosi naziv Deonice za osveženje.

Evo priče koju je zabeležio neponovljivi Milenko Genčić – Gena, o Gedanki, kraju u Srbobranu sa desne strane puta prema Vrbasu, gde se nekad nalazio školski voćnjak, jedan od najlepših u Evropi.

Milenko Genčić, zabeležio je svojevremeno i ovu zanimljivu humoresku iz života srbobranskog Roma, Save Brankova-Cibulja, poznatijeg kao Sava Viršlar.

Ova priča Milenka Genčića je posebno zanimljiva jer se odnosi na život na srbobranskim salašima neposredno pred kraj prvog svetskog rata. Nosi naziv:  "Lozinka - podignut đeram".

Ovo je vreme disnotora, svi koji drže svinje ovih dana kolju ranjenike, jer zima je pred nama. Tako je odvajkada, a jednu priču o disnotoru na Begluku, koji se desio u prošlom veku, zabeležio je hroničar tog vremena u Srbobranu, Milenko Genčić. Evo priče:

Priča o nekadašnjem Srbobranu, o tome kako je Triva Čobanov u restoranu Balkan dočekao "Velikog Vladimira" kako su legendarnog golmana jugoslovenske reprezentacije, splitskog Hajduka i Crvene Zvezde, Vladimira Bearu nazvali engleski novinari nakon čuvene utakmice Engleska - Jugoslavija 1950.godine u Londonu, koja je završena nerešenim rezultatom 2:2. 

Srbobran je nekad bio ponosan na svojih 106 “bircuza”, gde se uvek dobro jelo i pilo, a noćni život uveseljavali razni orkestri. A kada bi dosadila kafanska atmosfera, život bi se prenosio na srbobranske salaše, posebno na Adžijin, gde je veselje trajalo po nekoliko dana. Fijakeri su “špartali” od salaša do grada, menjali se umorni svirači, gosti i devojke, bez kojih se nije mogla zamisliti ni jedna lumperajka.

Ne blebeći da ne završiš kao Perin ćuran - izreka je srbobranskih boema, koji su popili dva balona vina da bi utvrdili koliko kostiju ima ćureći batak. To je priča o ljudima koji su voleli pesmu i znali da se vesele uz dobro sremsko vino, ljudima koji ostaju u večitom sećanju. Od zaborava ih čuvaju priče Milenka Genčića.

Danas donosimo zanimljivu priču Milenka Genčića o početku rada srbobranske odnosno sentomaške pošte, koja je počela sa radom 1798.godine.