SAVA VIRŠLAR SA VAŠARIŠTA!

Srbobran, grad mira, ljubavi i razonode. Svaki grad ima svoj imidž. Kažu treba znati živeti. To je dobro znao Srbobranac sa Starog Vašarišta, Sava Brankov-Cibulj, daleko poznatiji, između dva Svetska rata, kao Sava Viršlar.

Hobi mu je bio kafanski život. Obilazio je srbobranske bircuze, a njih je od čardi, svratišta, bifea, restorana do hotela, hvala Bogu, pred Drugi svetski rat, bilo 106 u Srbobranu. U 22 kafane svako veče goste su zabavljali tamburaši Milana Kurjaka, zatim mešoviti sastavi, a posebna atrakcija  bili su ženski orkestri.

Sedi jednom tako Sava u kafani kod “Zgode”, gde se sviralo paorsko kolo. Zanatsko kolo svirano je u Zanatlijskom domu, dok je sirotinjsko svirano na “Begluku” kod Furculaša. Razmišlja Sava kako da dođe do kojeg dinara. Zanat nije izučio, a motiku nije voleo, žulja ruke. Duboko je vezan za sudbinu svoga romskog naroda. Ništa mu ne dolazi na pamet. Odluči Sava da promeni lokal, pa ode u “Balkan”. Tamburaši Milana Kurjaka da pokidaju žice. Zanosna pesma uz tamburu, instrument sa šest žica, svojim toplim tonovima brzo čoveka dovede u sevdah. Naruči Sava rakiju. Noć lagano izmiče. Izdaje ga strpljenje. Želeo je da zaustavi vreme. Kada je u kafani ono prosto leti. Otpi Sava jedan gutljaj, a onda sav ustreperi. Najveća je sreća čoveka kada može da ostvari svoje kreativne sposobnosti.

 Leteo je prosto do kuće na Starom Vašarištu. Probudi suprugu, koju su svi zvali Cibuljka, i poviče kao Arhimed kad je otkrio svoj čuveni zakon.

- Pronašao sam, pronašao sam!

Njegovi pogledi bili su dalji od sunca, od zvezda, od meseca. Uzavrela je romska krv.

- Od sutra počinjem da radim. Biće novaca, da i mi Cigani znamo kada je svetac, a kada radni dan. Prodavaću viršle u bircuzima gde svira muzika. A ti idi i dobro naviksaj onu našu malu peć, da se sija kao Cigan na mesečini, naređuje Sava svojoj ženi.

foto: Facebook (Kafana Korzo 1934.godine)

 U traganju za boljim životom, Sava je obilazio kafane. Njegova visprenost došla je do punog izražaja. Sava je zaključio da, kada kuhinja prestaje da radi, gosti se zadovoljavaju “bećar paprikašom”, posoljenim hlebom i sa alevom paprikom.

- Taj trenutak moram iskoristiti, govorio je Sava ženi, koja ništa nije razumela.

Sava otvori viršlarsku radnju. Viršle je donosio vozač autobusa, vlasništvo Žare Munjina iz Novog Sada, koji je stizao u Srbobran u pet sati po podne.

Cela radnja na leđima: na jednom ramenu peć sa loncem i drvenim ugljem, na drugom pleteni zembilj s viršlama, hlebom, trenicom za ren i tacnama. Utvrdio Sava satnicu. Tačno se zna čas kada će u koji bircuz navratiti, kod “Zgode”, u “Balkan”, “Mali Pariz”, “Evropu”...... Posao cveta!

U “Balkanu” zatekne Sava veselo društvo. Sedi veleposednik Paja Dobanovački, zet Steve Dunđerskog, sa desetak gostiju. Društvo zagrejano. Muzika u transu. Milan Kurjak peva “Sentomašu, lazu, hej...” Paja ugleda Savu i naruči za svoje goste po dva, a sebi pet pari viršli jer, uvek je bio pri dobrom apetitu, onako krupan i stasit čovek.

 Raspali Sava peć, obari viršle, nastruže ren, služi goste, koji brišu suze od ljutine. Svi zadovoljni.

- E, moj Savo! Da li si imao bolje goste od nas, pita Paja i namiguje na društvo koje ispija hladne špricere.

- Da, gospodine, imao sam, odgovori kao iz puške.

– Kapov, ker Milana Kurjaka, pojeo mi je sve viršle dok sam ja malo dremao.

Društvo se slatko nasmeja ovoj Savinoj dogodovštini, a Sava za uzvrat dobi još jedan fićok komovice.

Ostade mu i nadimak Sava Viršlar.

 

1929 - 2001

 

Postavio: Srbobran.net dana 2018.02.23

|  Ocena:

 

                                    

 

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!