PETROVDAN u SRBOBRANU!

Na Petrovdan 1869.godine zbog ubistva na pragu crkve izrečena je stogodišnja zabrana održavanja Krsne Slave. Sveti Sinod ovu zabranu ukinuo je 1938.godine, a ova priča je samo sećanje na ove dane i 1938. godinu. Priču je zabeležio jedan od najvećih hroničara dešavanja u Srbobranu, novinar i publicista Milenko Genčić.

Velelepni hram Svetog Bogojavljenja u Srbobranu, koga krase dva tornja visoka 68 metara, svečano proslavlja krsnu slavu Svetih apostola Petra i Pavla – Petrovdan 12.jula.

Crkva je izgradjena 1807.godine koju je osvetio novosadski episkop Gedeon Jovanović. U revoluciji 1848/49. crkva je znatno oštećena i gorela je. Hram je obnovljen 7.novembra 1851. a osvetio ga je patrijarh Josip Rajačić. Zvona su se ponovo oglasila na Petrovdan 1852.godine, Srbobran je bez hrama bio kao grad bez svetlosti. Rimsko carstvo nije srušilo mač, već drveni krst, simbol hrišćanstva. Vera u pravoslavlje nije uništena.

Novo stradanje hrama Svetog Bogojavljenja gospodnjeg desilo se na bdenije 10.septembra 1987.godine kada je izbio požar na tornju. Vatra je ubrzo zahvatila i drugi toranj i ladju crkve, odnosno krov. Sve je nestalo u plamenu za 4 sata.

Dobrovoljni prilozi su stalno pristizali, kako iz zemlje, tako i iz inostranstva i hram je obnovljen 1991.godine.
 
Na Petrovdan 1869.godine zbog ubistva na pragu srbobranske crkve, Sveti Sinod odlučuje da zabrani održavanje ovog verskog praznika, krsne slave svetih apostola Petra i Pavla, narednih 100 godina. Na molbu Srpske Pravoslavne crkvene Opštine, Sveti Sinod je ukinuo zabranu, te se Petrovdan ponovo proslavlja od 1938.godine 12.jula.Bio je utorak te godine.
 
Priprema za Slavu te godine trajale su nekoliko meseci. Formiran je odbor na čijem čelu su bili: Jovica Subić predsednik Opštine Srbobran, Paja Dobanovački, Lazar Miković – Ajkalo, Stevica Kaćanski, dr Andrija Kesler, dr Dragoljub Nastić, Ivan Prodanović – apotekar, Stevan Manojlović – Ferdinard, Đoka Dunđerski, Milivoje Kurjački – učitelj, Lazar Mudrinski, Sava Gavanski i Žara Munjin.

Sačinjen je program proslave. Vladiku bačkog Irineja Ćirića treba da dočeka fijaker u koji će biti upregnuto 6 belih lipicanera. Doček ispred Srbobrana, u neposrednoj blizini današnjeg staklenika.

Međutim iz beogradske patrijaršije stiglo je naređenje - tako visoku počast da se Vladika dočekuje sa šestopregom belih lipicanera, ukazuje se jedino Patrijarhu Srpske Pravoslavne Crkve, kao i samom kralju Kraljevine Jugoslavije.

Dugo su u odboru razmišljali kako i na koji način da zadovolje naređenje Svetog Sinoda iz Beograda. Srbobranci kao Srbobranci, vispreni duhom i taj problem su razrešili. Jedan član odbora predložio je da umesto 6 lipicanera bude jedan arap. Takovog konja, nažalost niko nije imao u Srbobranu i okolini. Odbor odluči da pošalje delegaciju u kojoj su bili Paja Dobanovački, dr Andrija Kesler i Lazar Miković – Ajkalo u Temišvar, na jedno ugledno imanje i kupe arapa. Delegacija se srećno vrati kući, a sa njima i arap. Nađeno je rešenje da u prvoj trojci, u sredini bude arap i tako zadovolji se i ova formalnost Svetog Sinoda.

Doček veličanstven, na novom auto-putu E-5 Novi Sad – Subotica. Fijaker sa pet lipicanera i jednim arapom prešao je most, a vladika Irinej Ćirić, sišao je sa fijakera i prošetao gradom po ćilimima koji su bili prostrti sve do ulaska u sam hram.

Slavlje je počelo još u subotu. Iz Novog Sada, Beograda, Subotice, Sarajeva, Zagreba i drugih mesta, pristigli gosti autobusima i kolima. Pristigli su gosti i iz okolnih mesta vozom, fijakerima, karucama, čezama. Svaka kuća u Srbobranu imala je po desetak gostiju. Srbobran, koji je u to vreme brojao oko 18 hiljada stanovnika, domaćinski je otvorio širom kapije i svakom gostu izrazio dobrodošlicu.

Petrovdan, trotoari zakrčeni u centru grada. Šarenilo raznovrsne robe. Najviše igračaka, bombona i licidera sa velikim srcima i ogledalcima. Ringišpili na svakom skveru. Podignuto je i dvadesetak šatri sa muzikom. Srbobran je u to vreme imao 106 ugostiteljskih objekata, a goste su zabavljali 22 orkestra. Najviše je bilo tamburaša. Festival dobrog raspoloženja, korzo, promenada mladosti, šarma i lepote. Devojke su nosile najlepše, modne kreacije Pešte, Beča i Pariza. Slavilo se 7 dana. Gosti su se počeli razilaziti krajem nedelje.

Milenko Genčić

 

 

Postavio: Srbobran.net dana 2019.06.26

|  Ocena:

 

                                    

 

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!